Koliko god da traje porodiljsko odsustvo, to vraćanje na posao predstavlja za ženu jedan kompleksan spoj emocija, reorganizacije i promene u porodičnoj i radnoj dinamici. Iz tog razloga promena prioriteta majke u pogledu posla nije retka pojava.
Njen identitet se reorganizuje i ne vrti se više samo oko karijere i oko ženinih ličnih potreba. U toj reorganizaciji indentiteta može se stvoriti osećaj da više nijedan zadatak na poslu nije toliko bitan kao ranije. Ovo ne znači automatski da posao i karijera majke nije važna, kako se može činiti njoj ili poslodavcu. Kako dete bude raslo i kako majka bude sve više imala prostora za fokus na svoj posao, tako će se može i fokusiranje na radne zadatke poboljšati.
Na poslodavcu je da razume ovu promenu i da majci da vremena da joj se posao koji ima uskladi sa novim identitetom. Na majci je, takođe, da razume promenu u kojoj se nalazi i da napravi sebi prostor da se prilagodi na ovu novu vrstu frustracije. Nekad majka i razume šta se desava, ali je onda važna vežba tolerancije na tu frustraciju u kojoj se nalazi i na potencijalnom traženju dodatnih resursa koji bi joj pomogli da što povoljnije prevaziđe ovaj izazovni period.
Nekada majci opadne radna motivacija baš zato što je u frustraciji koju nosi ambivalencija – sa jedne strane nalazi u situaciji gde joj treba više vremena da se navikne na promene koje joj se dogadjaju, dok istovremeno ima jaku želju da joj posao ponovo bude važan kao pre. Razumevanje ove ambivalencije leži u razumevanju i prihvatanju trenutne životne faze kao i u odluci majke na šta će da se fokusira: da li će to biti fokus na tome da trenutno prihvati to osećanje smanjene zainteresovanosti na posao i posvećivanje više energije porodici, ili će joj fokus biti na pronalasku načina da vrati interesovanje na posao, dok joj neko pomaže sa obavezama koje ima oko deteta. Šta god da majka odluči važno je da ona bude dobro sa tim.
Poslodavac i u ovoj situaciji opet je tu da razume promenu u kojoj se majka nalazi i da odmah nakon porodiljskoj ne očekuje od žene da će da radi sa istim kapacitetom kao ranije. Kada se neke kockice slože u maminoj glavi, ona će se postepeno vraćati na posao fokusiranija i motivisanija. Zadatak HR tima u ovom periodu jeste da kroz redovne feedback razgovore prati kako se žena adaptira na radnu sredinu. Naravno da ne može uticati na to šta će majka odlučiti, ali kao stručnjak koji razume i koji je spreman da čuje dileme koje majka trenutno ima na poslu, već će mnogo značiti svakoj majci. A kroz te razgovore, ko zna, možda se i ukaže neka prilika unutar organizacije koja bi za majku bila fleksibilnija, rasterećenija ili možda čak i podsticajnija – u zavisnosti od toga kakve potrebe zaposlena ima.
Postoji još mnogo načina na koji majka može reagovati na promenu prioriteta koje se dešavaju, važno je da ona zna da nije sama u tome, da su sve žene koje su postale majke u manjoj ili većoj meri u istom sosu, sa sličnim dilemama i da razgovaraju o tome. Na poslodavcu je svakako da ih čuje, ako i sam ima kapacitet za to.